Зашто нова Пепељуга није вредна губљења времена

3. септембра на стреаминг сервису Амазон Приме објављена је нова филмска адаптација бајке "Пепељуга" не превише познате редитељке Каи Цаннон. У почетку су две чињенице привукле сву пажњу слике. Прво су обећали да ће заплет учинити модернијим и приказати главног лика као снажну и независну девојку. И друго, аутори су одабрали необичну глумачку екипу. Главну улогу имала је певачица Цамила Цабелло, која се прославила након учешћа у Тхе Кс Фацтор. А познати глумац и шоумен Били Портер глумио је у лику вилинске куме. Штавише, његов лик је проглашен родно неутралним.

Нажалост, испоставило се да је сва бука око филма шупља. Нова Пепељуга је најдосаднији и најнеописнији мјузикл који се може замислити. Феминистичке пароле нису подржане никаквим радњама, а глумцима није дозвољено да се играју. Али најгоре је што се песме уопште не памте.

Неспретан заплет

Скромна девојка Елла, надимка Пепељуга (у оригиналу Елла и Пепељуга су сугласне), живи са злом маћехом и две несташне сестре које хероину користе као слушкињу. У међувремену, владар краљевства тражи невесту за свог сина, принца Роберта, али одбија све кандидате. Једном речју, радња филма у потпуности копира заплет бајке. Да ли окружење комбинује средњовековно окружење са модерним елементима?

Али онда постоје значајне разлике. У слободно време од кућних послова Пепељуга смишља и шије необичне хаљине. Чак и девојка покушава да дође на бал не ради могућности да се уда, већ сањајући да покаже свој таленат дизајнера. А принц не жели да буде наследник старог поретка. Штавише, његова сестра Гвендолине боље одговара управљању државом.

Оригинални заплет "Пепељуге" далеко је од савремених вредности и феминистичких парола. Дакле, када правите филмску адаптацију, требали бисте или оставити изворну основу, или потпуно преписати причу. Први је већ урадио Диснеи студио 2015. године, објавивши прелеп филм са Лили Јамес. Други је и даље исти Диснеи ради сада, стварајући адаптацију Снеакерелла (може се превести као "Снеакер"), где ће хероину заменити црнац који продаје патике. Сони и Фулвелл 73, који су филм снимили за Амазон, одлучили су се за полумере. И претвара сценарио у бесмислен скуп слогана.

С једне стране, Пепељуга буквално од првог појављивања изјављује да ће бити независна и постати славна без икакве подршке. С друге стране, неко јој стално помаже. Јунакиња не може продати хаљину - принц долази и плаћа три цене. Девојка послушно пристаје да не иде на бал када јој маћеха забрани - појављује се вила кума и све организује. Чак и будући послодавац преузима иницијативу, док Пепељуга једноставно мрмља у одговор. И она бежи од лопте захваљујући истом Роберту.

Да, Пепељуга је талентована (према заплету не бисте требали озбиљно растављати дизајн хаљина у мјузиклу). Али она стално иде са током, чекајући да неко учествује у њеној судбини. Чудно је од такве хероине направити канал за изјаве о независности.

Али управо је на ову тему везана цела радња. И служе га на најсмешнији начин. Укратко, сви мушкарци у овој причи су промрмљани, а жене сврсисходне и пословне. Осим ако принц не одлучи до финала да не треба да следи очево вођство, већ да живи у задовољству. Слобода, једнакост се спомињу сваког минута, а те тешкоће само учвршћују.

За потпуније разоткривање идеје, чак су представили и принцезу Гвендолин. Његов главни задатак је да покаже како патријархални поредак угњетава жене. Такође је потребно за коначни обрат, што је очигледно након прве трећине филма. Иако ће и јунакиња морати прво да сачека краљево одобрење.

Чак се и Пепељугина маћеха претвара из гротескног негативца у обичну отровну даму, којој нису добре стране емоције. Мали спојлер: у финалу се испоставља да је мушкарац покварио њен став према животу.

Можда се такав приступ могао чинити релевантним пре 20 година. Али сада баналне изјаве о моћи девојака тешко да могу некога изненадити. А „Пепељуга“ барем неким делом потпуно изневерава све доказе гласних речи.

Грубе песме и шале

Филмски мјузикли - врло конвенционалан и позоришни жанр. Ови филмови често не блистају сложеношћу радње: ликови су обучени у шарене костиме и откривени кроз песме и игре.

Али и овај приступ има своје предности. Чак и ако се сценариј покаже баналним и досадним, трака има прилику постати популарна због своје свијетле музике. Зато су многи обожаваоци били спремни да опросте "Мачкама" скоро све, осим лоше прерађених композиција. И зато су се сви заљубили у Хамилтона: условну Тхе Роом Вхере Ит Хаппенс једноставно је немогуће избити из главе.

Оригиналне песме за "Пепељугу" написала је сама Цамила Цабелло и неколико других аутора. Али у неким тренуцима постоји осећај да је све измислила неуронска мрежа. Сваки текст садржи неопходан скуп речи које одговарају теми: нужно говоре о слободи, тежњама и таленту. Савремени рецитаторски стихови претварају се у развучене Дизнијеве зборове. Међутим, све композиције звуче исто и уопште се не памте.

Постоји и друга компонента: обраде познатих песама укључене у заплет. Али чак и овде "Пепељуга" је веома далеко од било ког "Моулин роуге». Довољно је подсетити се како је у овој другој лирска Роканне из Британца Стинга претворена у хистерични аргентински танго са вокалом који имитира Тома Ваитса.

У новој бајци нумере Мадоне или Фреддиеја Мерцурија пребачене су на полифонију и плесне ритмове типичне за мјузикле, али им се готово ништа не додаје. Најсјајнији је мешавина ритам и блуза Вхат а Ман и верзија за виолончело Војске седам нација групе Тхе Вхите Стрипес.

Покушавају да разблаже не баш занимљиву музику хумором. И управо се овај део филма показао што страшнијим. Најуспешнију шалу направиће Били Портер, а биће посвећена женским ципелама.

Одакле је дошла ова смешна комедија, може се претпоставити. У кадру ће се појавити Јамес Цорден, који ће са незавидном регуларношћу издавати гагове повезане, на пример, са мокрењем. Идеја за мјузикл била је та ТВ водитељка. Вероватно је и он смислио неке шале. Једино што може изгледати смешно у вечерњој емисији, у филму, изазива шпанску срамоту.

Добри глумци којима није дозвољено да се открију

И пре премијере, највише се расправљало о избору водећих глумаца. Цамила Цабелло, Кубанско-америчка жена, изазвала је много недоумица и често је налазила грешке у националности и боји коже. Али у стварности је вредело бринути о њеном недостатку филмског искуства.

И, наравно, нечувени Билли Портер изазвао је максимум контроверзи. Иако постоји много питања у вези са овим тврдњама: као у Совјету "Мари Поппинс, збогомОлег Табаков није био ту са очигледним стрништима у улози госпођице Андревс.

Међутим, након што смо га погледали, можемо рећи: Пепељуга и вила су најсјајнија ствар у филму. Тачније, могли су се савршено открити, да није било осредњости писаца и редитеља.

У оним тренуцима када Цабелло добијају не само вокалне бројеве (иако добро пева), већ и драмске или духовите сцене, глумица цвета. Једна од епизода где она седи на споменику је заиста смешна.

Али увек постоји осећај да се креатори "Пепељуге" изгледа плаше да дају превише времена насловној хероини. Пажња се стално скреће, на пример, на Пиерцеа Броснана, неспретно гримасираног у лику краља. Једина добра шала повезана са овим херојем је о његовом страшном вокалу. Ово сигурно неће изазвати најпријатније успомене из филмова серије међу обожаваоцима. Мамма Миа!

Портеру се даје само 10 минута, што глумац, на срећу, максимално користи. Његова општа сцена са Пепељугом изгледа као посебан филм који деконструише све законе бајки и мјузикла. Вила даје кул функи песму и неке шале. Али већи део текста је хероју написала иста неуронска мрежа. Он ће девојци једноставно поновити: "Можеш то да урадиш" - и нестати заувек.

Нова Пепељуга је најнесрећнији, па чак и најнеугоднији филм. Нажалост, аутори су се заглибили у покушају да овој причи додају друштвене изреке, узимајући за то потпуно неприкладан оригинал. Још горе, музика и хумор нису успели у филму.

Међутим, појава тако слабог филма донекле је корисна. Ово у најмању руку доказује да нико неће похвалити слику само због присутности релевантних тема у њој: западни критичари већ увелико шире Пепељугу. Сада нема смисла једноставно прогласити феминизам и независност, морате некако уклопити идеје у заплет и потврдити ријечи хероја радњама. Надајмо се да ће други редитељи и писци ово узети у обзир.