Етика ненасиља: да ли је могуће постићи свој циљ а да никоме не нанесете штету
мисцеланеа / / June 28, 2023
Снага и храброст ће бити потребнији више него при избору агресије.
„Одсечена глава је јефтинија од посеченог дрвета“ рекао Амрита Деви и загрлио багрем. Тада су њој и њене три ћерке одрубили главу војници Махараје Абхаи Сингха.
Амрита Деви је припадала заједници Бисхнои. Они исповедају један од праваца хиндуизма, који забрањује сечу дрвећа.
Овај верски принцип има сасвим разумљив разлог. Заједница и ове заповести појавиле су се у пустињи 1485. године. Током суше људи су неконтролисано секли дрвеће да би нахранили стоку, која је на крају ипак пала. Сеча је довела до еколошке катастрофе, па је махараџа из Јамбаџија забранио убијање животиња и птица и дирање дрвећа. Ово је уродило плодом - некада пустињски регион познат је по својој вегетацији и животињској разноликости.
300 година након ових догађаја, Махараја Абхаи Сингх је требало да изгради палату. Према различитим изворима, било му је потребно дрво за градњу или пепео добијен од запаљеног дрвећа. Стога су 1730. године његове слуге дошле у село Кхедзхарли, где је расло дрвеће хејри - багрем.
Сеоске старешине, предвођене Амритом, рекле су да се неће одрећи дрвећа јер је то забрањено њиховом вером. Понуђено им је мито, али народ је одговорио да је то увреда и да би радије умрли него пристали. Загрлили су дрвеће да их покрију својим телима, али су их војници убили. Прије смрти, Амрита је изговорила управо те ријечи које су постале симбол борбе.
Вест о скрнављењу гаја брзо се проширила на све Бишноје. Људи су почели да пристижу у село. На савету је одлучено да за свако дрво живот да по један добровољац. Старци су се први јавили као добровољци, али су војници рекли да Бишнои жртвују оне којима није жао. Стога су младићи, жене, па чак и деца почели да грле дрвеће. Као резултат тога, многи од њих су убијени. Током протеста у Хејарлију погинуле су укупно 363 особе.
Потресен храброшћу Бишноја, махараџа је лично стигао на лице места, извинио се и одлучио да село никада неће бити снабдевач дрветом. Хејарли је постао место ходочашћа за све Бисхноис. А Влада Индије је накнадно установила награду Амрита Деви, која се додељује еколозима. А дан трагедије – 11. септембар – проглашен је националним даном шумских мученика.
Шта је етика ненасиља и какве везе има са тим
Етика ненасиља је етичка и филозофски концепт који је одбацивање насиља и одбацивање истог ради постизања својих циљева.
Корени ове доктрине иди из Беседе на гори у којој је концентрисан главни садржај хришћанства. Касније су ову проповед као основу своје филозофије користили различити мислиоци, као што су Лав Толстој, Махатма Ганди, Мартин Лутер Кинг и други.
Идеје Лава Толстоја
Главно дело о суштини ненасиља написао је Лав Толстој. Ово је Пут Живота. У њему аутор разматра како је насиље заменило насиље кроз људску историју и довело до поробљавања људи, револуција, ратова, јер не може ничему другом дати повода. Дакле, једини начин да се живи на цивилизован начин јесте да се напусти насиље као средство решавања проблеме. Уместо тога, треба призвати савест и духовни део сваког човека.
Идеје Махатме Гандија
Ганди је писао да га је Лав Толстој инспирисао да се не бори агресивно против британских колониста, већ на ненасилан отпор. Махатма је позвао Хиндусе да не раде за Британце, да им не плаћају порезе, да не признају њихову администрацију. Ганди је предложио да се освета и казна замени опростом, саосећањем, поверењем, али истовремено и непопустљивошћу. Није пасивно прихватањеали активне акције. И тако је Индија стекла независност, што је потврдило одрживост Толстојевих идеја.
Махатма Ганди
индијска политичка и јавна личност.
Где год дође до свађе, где год се противник суочи са тобом, победи га љубављу.
Идеје Ериха Фрома
Према Фрому, хуманизација савременог друштва је немогућа без победе принципа ненасиља. Филозоф је насиље изједначио са идејама супериорности, непријатељства, агресије и сматрао га знаком нездравог друштва. Насиље је деструктивно јер укључује експлоатацију, манипулација, повезује се са жељом да се поседује, има, поседује. Генерално, то отуђује људе једни од других. Само ненасиље се може сматрати конструктивним, јер нас спаја.
Ерицх Фромм
Немачки социолог, филозоф, социјални психолог, психоаналитичар.
Ако сам развио способност да волим, волећу своје ближње... Ако другу особу сагледавам површно, онда видим углавном разлике, оно што нас раздваја. Ако проникнем у његову суштину, видећу наше заједништво, осетићу наше братство.
Зашто етика ненасиља није кукавичлук и пасивност
Ненасиље није исто што и пасивност. Не радити ништа је немоћно капитулирати пред неправдом. Филозофи, наравно, жале због таквог избора.
Чак се и насиље, у поређењу са пасивношћу, чини оправданијим: ово је погрешан пут, али подразумева активан отпор злу. А ненасилан отпор тим више захтева много унутрашњег рада да се савлада страх и стекне способност да утиче на људе и читаве институције ради промене. За то је потребна велика снага и храброст.
Махатма Ганди
Шта год да је резултат, у мени увек постоји свесна борба за сврсисходно и континуирано придржавање закона ненасиља. Таква борба чини човека јаким за даљу борбу. Ненасиље је оружје јаких.
Зашто знати о етици ненасиља
Да зна да постоји избор. Чак иу биткама можете се понашати другачије: неко великодушно поштеди затворенике, а неко пада у луди бијес. Али ово је бојно поље давнинаа живимо у цивилизованом друштву.
Прочитајте такође🧐
- Како ефекат посматрача објашњава убиство пред очевицима
- Експеримент Марине Абрамовић: како пермисивност може довести до претеране окрутности
- Милграмов експеримент: Како навика послушности може довести до страшних ствари
- Проблем колица: да ли постоји прави избор у ситуацијама када је једна опција гора од друге
- Затворски експеримент у Станфорду: могу ли околности од човека направити чудовиште