Главни догађаји у светској историји - стопа је 6300 рубаља. од Синхронизације, обука 7 недеља, датум 29.11.2023.
мисцеланеа / / December 02, 2023
Проучавање целокупне историје света је немогућ задатак. Али могуће је разумети кључне догађаје који су обликовали модерну западну цивилизацију. Одабрали смо главне епизоде из прошлости које су промениле свет и настављају да утичу на наше идеје о њему.
Током курса ћемо разумети како су царства пропала и до чега су довели ратови и револуције великих размера. Сазнаћемо како су Велика географска открића утицала на економију Европе, какве су биле инквизиција и куга и како су Хладни рат и Чернобил променили СССР.
14 лекција да се уроните у историју
Трајање сваке лекције је 2 сата
Трајање курса 7 недеља
Пад Римског царства
Предавач: Андреј Карташов
Датум: 26. јануар 19:30
„Историја Рима је историја целог света“, рекао је Наполеон. То важи барем за савремени Запад. Рим му је дао познати календар и прве новине на глиненим плочама, добро организован правни систем и латински језик, из којег је настало на десетине савремених језика.
На вебинару ћемо открити зашто је моћна империја престала да постоји и како је завршила антика. Хајде да анализирамо како су на пад царства утицале велике сеобе народа, борба против Немаца и инвазија Хуна. Хајде да сазнамо како је настао нови свет из рушевина велике државе.
Заузимање Цариграда
Предавач: Андреј Карташов
Датум: 31. јануар 19:30
Византијско царство је трајало нешто више од хиљаду година и постало је једна од највећих држава средњег века. Ово стање је нестало скоро 600 година, али још увек прогања истраживаче. Они проучавају административну структуру царства и сазнају где се завршава историја Рима и почиње историја Византије. Они покушавају да схвате шта је био византијски национални идентитет и да ли су га имали становници царства.
На вебинару ћемо покушати да одговоримо на ова питања и проучимо главне догађаје у историји Византије. Разговарајмо о византијском менталитету и култури, упознајмо се са кризама које су се дешавале у царству и пронађимо у њима разлоге за пад Цариграда.
крсташки походи
Предавач: Софија Широгорова
Датум: 02. фебруар 19:30
Крсташки ратови се често повезују са оклопним витезовима, верском нетрпељивошћу и средњовековном окрутношћу. Али иза легенди о крсташима крије се неколико векова историје, пуна политичких, верских и културних парадокса. На вебинару ћемо покушати да сагледамо ширу слику и сазнамо када је почела конфронтација Истока и Запада.
Погледајмо главне крсташке ратове: заузимање и губитак Јерусалима, Дечји крсташки рат и заузимање Цариграда. Хајде да сазнамо који циљ су заправо тежили учесници похода и какав је познанство са Истоком дало култури средњовековне Европе. Хајде да сазнамо каква је била улога папе у организовању крсташких ратова и зашто их је народ подржавао.
Велика куга
Предавач: Иван Зајцев
Датум: 07. фебруар 19:30
У средњем веку, главни непријатељ Европљана нису били ратоборни суседи, већ епидемије куге, или „црне смрти“. Куга је опустошила градове и терорисала побожне хришћане. Болест је контролисала међународну трговину и диктирала је правила живота у средњовековном граду, уништавајући породице и заједнице.
На предавању ћемо говорити о томе како је епидемија црне смрти утицала на човечанство. Хајде да сазнамо одакле је куга дошла и како се са њом борила. Хајде да сазнамо како је Католичка црква третирала кугу, како су епидемије великих размера утицале на културу и економско благостање Европе.
Инквизиција
Предавач: Иван Зајцев
Датум: 09. фебруар 19:30
Монаси у хаљинама, мрачне влажне тамнице, мучење усијаним гвожђем - слике повезане са инквизицијом делују средњовековно. Али јеретици су такође били прогањани током ренесансе са својим тријумфом разума и Леонардовим сликама. На вебинару ћемо сазнати како је лов на вештице коегзистирао са култом просветитељства и открићемо који су стереотипи о инквизицији тачни, а који не.
Сазнаћемо како је и где настала инквизиција, ко је био заинтересован за ширење инквизиције у Европи, какав је био инквизицијски суд и ко је могао да буде мучен током суђења. Хајде да сазнамо да ли је инквизиција ловила вештице и зашто је престала да постоји.
Реформација и контрареформација
Предавач: Иван Зајцев
Датум: 14. фебруар 19:30
Реформација је покушала да промени темеље Католичке цркве и променила је лице Европе. Овај покрет је изнедрио нови правац у хришћанству – протестантизам, који је критиковао претерану жудњу католичке цркве за луксузом и необуздани морал њених службеника. Протестантизам је тежак рад прогласио достојним занимањем и позвао људе на скромност и уздржаност, што је заувек променило начин живота Европљана.
На предавању ћемо говорити о узроцима реформације и испитати чувене „95 теза“ Мартина Лутера у којима је критиковао католицизам. Хајде да проучимо регионалне специфичности реформације у Енглеској, Немачкој, Чешкој и другим земљама и сазнамо око чега се протестанти и католици свађају до данас.
Велика географска открића
Предавач: Андреј Карташов
Датум: 16. фебруар 19:30
„Европско чудо“ - тако се понекад назива ера великих географских открића. У 15. веку свет је постао евроцентричан, али су и идеје Европљана о свету постале потпуније. Захваљујући откривању нових територија и развоју трговине, почеле су да се развијају мале западне државе брже од Кине и арапских земаља, а Америка се отворила свету – поље за друштвено и политичко експерименти.
На вебинару ћемо говорити о три стуба на којима је израсла ера Новог доба: протестантизму, капитализму и апсолутизму. Сазнаћемо како су Велика географска открића променила свет и људску свест и како су војна револуција и појава ватреног оружја повезани са формирањем модерних држава. Хајде да схватимо како су верски ратови захватили Европу у 16.–17. веку и зашто је након Тридесетогодишњег рата настао први светски политички систем.
Амерички грађански рат
Предавач: Софија Широгорова
Датум: 21. фебруар 19:30
Амерички грађански рат 1861–1865 био је више од борбе против ропства. Рат је постао бојно поље за будући облик земље. У том сукобу је рођена уједињена америчка нација, формирана су права држава, јединствена влада и економска структура државе. А то се догодило у великој мери захваљујући легендарном председнику Абрахаму Линколну, који је потписао чувену „Прокламацију о еманципацији“.
На предавању ћемо разговарати о томе зашто је грађански рат толико важан за разумевање историје САД. Хајде да сазнамо шта је заправо изазвало рат и у ком тренутку се сукоб претворио у битку за укидање ропства. Сазнаћемо које су савремене технологије тамо коришћене и по чему је овај рат сличан Првом светском рату.
Француска револуција
Предавач: Софија Широгорова
Датум: 28. фебруар 19:30
Велика француска револуција је важна за цео западни свет. Година 1789. променила је европску свест: успоставила је идеје слободе и једнакости и родила модерну националну државу. На вебинару ћемо сазнати како се одвијао један од најважнијих догађаја у историји и како је револуција прешла од идеја просветитељства до доба терора.
Хајде да сазнамо зашто се таква револуција догодила у Француској и шта треба да знате о њеним кључним фазама и учесницима. Хајде да схватимо ко су Жирондинци, Јакобинци и Сан-кулоти и који политички покрети су утицали на то што се дешавало. Хајде да разговарамо о томе како је револуција, заснована на идејама просветитељства, стигла до крваве ере терора.
Наполеонови ратови
Предавач: Андреј Карташов
Датум: 02. март 19:30
Наполеонови ратови су читав низ сукоба у 19. веку. Почело је идејом Наполеона Бонапарте да постигне француску превласт у Европи, а завршило се поновном поделом европских граница великих размера и формирањем новог система међународних односа. На вебинару ћемо сазнати како су ови догађаји утицали на европску и руску историју.
Хајде да сазнамо како је Наполеон дошао на власт и како је променио француску државу. Погледајмо серију савеза током ратова и како је Наполеонов кодекс утицао на грађанско право широм света. Хајде да разговарамо о томе како су ратови са Наполеоном обликовали националне идеје у непријатељским земљама и како је Бечки конгрес одредио односе између европских земаља до Првог светског рата.
Револуција 1917
Предавач: Артјом Голбин
Датум: 07. март 19:30
1917. заувек је променила лице Русије. За само неколико месеци земља је прешла из монархије у републику и јурнула у диктатуру пролетаријата. Вековна власт монарха је пала, друштвене институције су уништене, а за трен ока променили су се темељи друштвеног живота који је деловао непоколебљиво. За Русију је, како је написала Ана Ахматова, почео „прави двадесети век“ - доба великих преврата и крвавих сукоба.
На вебинару ћемо сазнати како је цар изгубио ауторитет и постао предмет подсмеха и како су жене срушиле краљевску власт. Хајде да сазнамо зашто Привремена влада није могла да оконча рат и задржи власт и како су се бољшевици из маргиналне партије претворили у главну покретачку снагу револуције.
Хладни рат
Предавач: Софија Широгорова
Датум: 09. март 19:30
Хладни рат није био као претходни ратови. Први пут у историји бојно поље између СССР-а и САД одвијало се не у рововима и барикадама, већ на страницама новина и телевизијских екрана. Хладни рат је, с једне стране, поделио свет на два дела и замало довео до нуклеарног рата. С друге стране, то је дало подстицај развоју науке и истраживања свемира, где су се надметале и супротстављене земље.
На предавању ћемо говорити о трци у наоружању, пропаганди и шпијунским играма. Сазнаћемо ко је био део капиталистичког и источног блока и како су те земље међусобно деловале током целог рата. Хајде да сазнамо како је умало почео Трећи светски рат и ко се и зашто може назвати победником у Хладном рату.
Цхернобил
Предавач: Софија Широгорова
Датум: 14. март 19:30
Катастрофа у Чернобиљу није само трагичан догађај, већ и обележје времена. Катастрофа је на свој начин била неизбежна, спремала ју је ионако слабљење и пуцање совјетског режима, као и уверење светске заједнице да је нуклеарна енергија најбезбеднија.
На предавању ћемо говорити о Чернобиљу у историјском контексту. Сазнаћемо како су биле структурисане структуре у којима је радила нуклеарна енергија у СССР-у, како су се заправо одвијали догађаји у данима након катастрофе и које су верзије онога што се догодило понудили очевици. Хајде да сазнамо како је несрећа допринела распаду СССР-а и утицала на историју, политику и међународне односе.
Распад СССР-а
Предавач: Артјом Голбин
Датум: 16. март 19:30
Није без разлога што се распад СССР-а назива највећом геополитичком катастрофом двадесетог века. Овај догађај променио је животе милиона људи и уобличио слику не само модерне Русије, већ и њених најближих суседа у ЗНД, па чак и партнера на Западу. Штавише, распад СССР-а није био случајан. Томе су претходиле кризе, лоше осмишљене реформе и грешке руководства земље.
На вебинару ћемо сазнати зашто је капитализам победио социјализам и како су совјетске власти „минирале“ државни устав. Хајде да схватимо зашто је вотка стално постајала све скупља у СССР-у и како је прохибиција убрзала колапс земље. Погледајмо како СССР утиче на наше животе и данас.